Најлепше се брани оно што се воли, и то речју. Речју која не повређује, већ сабира. Која не доказује снагом, већ смислом. Која не пролази, већ остаје.
На 12. Светосавском литерарном конкурсу, наши Цвијићевци су показали да светосавље није само успомена коју чувамо у датумима и обичајима, већ жива мисао, будна и присутна, која се изнова рађа у свакој искреној реченици. Оно живи у срцу које разуме и у перу које зна шта чува. Оно траје у тишини читања и у одговорности писања.
Ученица петог разреда Соња Котарац 5/3, уз менторку Биљану Тишму, као и ученици шестог разреда Дана Аранђеловић 6/ и Виктор Савић 6/, уз менторку Марину Ђерговић, својим радовима су освојили друге награде и достојно представили нашу школу. Њихове речи нису биле само задатак, већ сведочење да млади човек може мислити дубоко, осећати одговорно и писати са поштовањем према наслеђу које му је поверено.
Свечана додела награда одржана је 22. јануара на Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, месту где књиге стрпљиво чувају време, а тишина говори више од многих речи. У оквиру пригодног програма, ученицима и менторима уручене су похвалнице, књиге и посебно стилизовани медењаци са светосавским мотивима – мали, слатки знакови велике духовне баштине и пажљиво негованих вредности које се преносе са колена на колено.
И док су се речи низале, а светосавски дух тихо обитавао међу књигама, лицима и мислима, постало је јасно: светосавље се не брани гласно. Оно не тражи аплауз. Оно се чува знањем које просветљује, васпитањем које обликује и добром речју која гради.
А наши Цвијићевци су показали да ту стражу већ поуздано држе – мирно, одговорно и са свешћу да се највеће вредности бране управо тако: тихо, истрајно и срцем.
Честитамо ученицима и њиховим менторкама на заслуженим наградама и достојном представљању школе. Нека њихове речи и даље буду светлост која чува, сабира и траје.
