На данашњи дан историја је проговорила гласом слободе.
Под вођством вожда Карађорђа 1804. године плануо је Први српски устанак, варница која је распламсала вековни сан о слободи. Три деценије касније, 1835. године, Србија је стала пред лице Европе доносећи Сретењски устав, први модерни устав наше државе, један од најнапреднијих у тадашњем делу континента. Његово дело везује се за ум и перо Димитријa Давидовићa и државничку визију кнеза Милоша Обреновића, који су темеље државности уградили у саме зидове наше историје.
Та два догађаја стоје као светионици на почетку деветнаестог века, као стожери слободе, права и достојанства српског народа.
Сретење је, истовремено, и празник сусрета – сусрета Бога и човека, који се слави четрдесетог дана по Божићу, у спомен на увођење Богомладенца Христа у јерусалимски храм. Тај свети тренутак симбол је препознавања, наде и светлости.
Зато је Сретење више од датума. Оно је спој вере и државе, историје и идентитета, прошлости и будућности. Привилеговани смо што имамо празник који у себи носи верску, културну и државну симболику, празник који нас подсећа ко смо и куда идемо.
Наша је дужност да памтимо, негујемо и унапређујемо темеље слободе и духовног узрастања, јер онолико колико познајемо своју историју, толико разумемо и себе.
Срећан Дан државности Републике Србије!
