Настава

Слободне наставне активности за пети разред

Слободне наставне активности (у даљем тексту СНА) су део плана наставе и учења у другом циклусу основног образовања и васпитања. Ученик у сваком разреду другог циклуса обавезно бира једну активност са листе од три слободне наставне активности које школа нуди. То значи да ће сваки ученик током другог циклуса основног образовања и васпитања похађати четири различита програма. Одабрани програми СНА су за ученика обавезни, а успех се изражава описном оценом и не утиче на општи успех.

Сврха СНА је да допринесу остваривању општих исхода образовања и васпитања, развијању кључних и општих међупредметних компетенција потребним за сналажење у свакодневном животу. Иако се за неке СНА може направити веза са одговарајућим обавезним предметима, не треба их посматрати као неку врсту њиховог проширивања или продубљивања. Програми СНА су тако конципирани да фаворизују активност ученика, повезивање њиховог школског и ваншколског искуства, учење путем решавања проблема, сарадњу и тимски рад, као и употребу савремених технологија у образовне сврхе. Потенцира се самосталност ученика у активном начину учења, а улога наставника је превасходно у томе да уведу ученике у тему, представе им кључне појмове садржаја и подстакну их на активност коју затим усмеравају, прате и вреднују.

Концепт СНА не базира се на коришћењу уџбеника који су посебно за њих припремљени. Напротив, ученици се подстичу да користе што различитије изворе информација и да према њима имају критички однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге, да развијају компетенције за рад са подацима. Иако се очекује да ће се ученици у великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе као што су књиге, старе фотографије, интервју и др.

 

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ

Циљ учења слободне наставне активности Медијска писменост је да подстакне развој медијске културе ученика и допринесе јачању способности разумевања, деконструкције и креирања медијских садржаја, које ће ученику помоћи за даљи когнитивни, емоционални и социјални развој у савременом медијацентричном окружењу. Моћ медија стоји у чињеници да су медији данас креатори друштвене и индивидуалне стварности. Медији могу дати значај обичним људима и обичним догађајима, утицати на стварање друштвене историје. Место и улога медија у глобалној култури с почетка 21. века захтева нови приступ учењу, усклађен са великим медијским и технолошким променама. Нова епоха подразумева способност критичке перцепције моћних слика мултимедијалне културе, разумевање њиховог значења, као и развијену вештину комуникације и продуковања медијских порука. Културни контекст савремене епохе условио је појаву медијске писмености, уже области образовања о медијима и за медије, која има есенцијални значај за активно учешће у грађанском друштву у новом миленијуму. Богато свакодневно искуство ученика са медијима, пре свега путем друштвених мрежа и апликација на мобилним телефонима, одличан су ресурс за њихово упознавање са темама и циљевима програма.

Теме и кључни појмови садржаја

ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ МЕДИЈА

  • Медији и публика (корисници).
  • Традиционални медији (штампа, радио, телевизија, филм) и нови медији (интернет).
  • Улога и место медија у савременом друштву.
  • Медијске навике (Мој медијски дан).

ДЕКОНСТРУКЦИЈА И КОНСТРУКЦИЈА МЕДИЈСКЕ ПОРУКЕ

  • Медијски садржаји као конструкти стварности.
  • Деконструкција и конструкција медијских порука.

ОГЛАШАВАЊЕ

  • Комерцијални медијски садржаји у различитим медијима (рекламе, скривене поруке намењене пласирању одређених идеја, садржаја и животних стилова).
  • Профит као циљ оглашавања.
  • Утицај медијских садржаја на осећања, вредности и понашање публике – куповину и потрошњу.

МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ НА МОБИЛНИМ ДИГИТАЛНИМ ПЛАТФОРМАМА И ПРЕТРАЖИВАЊЕ НА ИНТЕРНЕТУ

  • Комуникација у дигиталном окружењу.
  • Поузданост и веродостојност информација на интернету.
  • Претраживачи „на мрежи” и агрегатори садржаја.
  • Вредновање и селекција доступних информација.
  • Персонализована претрага на Гуглу.
  • Анализа апликација на мобилном телефону.
  • Зависност од мобилних телефона.

 

ВЕЖБАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА

Циљ учења слободне наставнe активности Вежбањем до здравља је да ученик овлада знањима, развије вештине и формира ставове и вредности од значаја за одговоран однос према сопственом здрављу, физичком вежбању и здравим животним навикама. Програм се природно надовезује на садржај програма предмета Физичко и здравствено васпитање и не захтева посебан простор и опрему. Увидом у исходе може се видети да је фокус програма на вежбању као вредности, стицању релевантних знања о вежбању, здрављу и исхрани, као и развоју позитивних ставова који ће допринети да ученик самостално, без присиле одраслих, бира да се храни правилно и уместо седења у затвореном простору за компјутером изађе напоље и физички буде активан са својим вршњацима.

Теме и кључни појмови садржаја

ВЕЖБАЊЕ, ЗДРАВЉЕ И ЖИВОТНА СРЕДИНА

  • Појам и врсте здравља, начини његовог праћења и чувања.
  • Утицај вежбања на здравље, раст и развој. Људско тело и вежбање – кости, зглобови, мишићи.
  • Специфичности вежбања у и ван спорта.
  • Правилно и неправилно вежбање.
  • Мотивација за вежбање и фактори који утичу на одустајање.
  • Када не треба вежбати.
  • Вежбање и имунитет.
  • Значај вежбања на чистом ваздуху.
  • Вежбање и очување животне средине.
  • Повреде при вежбању и прва помоћ.

ИСХРАНА И ВЕЖБАЊЕ

  • Исхрана као извор енергије.
  • Карактеристике основних животних намирница важних за вежбање.
  • Гојазност и мршавост – ризици и компликације.
  • Како и где се информишемо о здравом начину исхране. Производи који се рекламирају, а треба их избегавати.
  • Различите врсте дијета и њихови позитивни и негативни ефекти.
  • Правилна исхрана пре и после вежбања.

ВЕЖБАЊЕ И ФИЗИЧКИ ИЗГЛЕД

  • Идеал физичког изгледа некад и сад.
  • Правилно држање тела и физички изглед.
  • Претерана употреба дигиталних технологија и последице на здравље и физички изглед.
  • Утицај вежбања и здравих начина живота на физички изглед.

У ВЕЖБАЊУ ЈЕДНАКИ

  • Остваривање права детета на раст, развој, здравље, игру и дружење кроз вежбање прилагођено могућностима и потребама.
  • Доступност опреме и простора за вежбање.
  • Родна (не)равноправност у вежбању и спорту.
  • Вежбање после болести и повреда.
  • Значај вежбања за особе са сметњама у развоју и инвалидитетом и спортови.

 

МУЗИКОМ КРОЗ ЖИВОТ

Циљ учења слободне наставне активности Музиком кроз живот је да ученик развија стваралачко и креативно мишљење кроз практичан рад, мотивацију, интeлeктуaлни, сoциjaлни, eмoциoнaлни и мoрaлни рaзвoj, свест о сопственом здрављу, опажање, осетљивост за естетику, радозналост и самопоуздање како би био оспособљен за креативно решавање проблема и имао одговоран однос према очувању уметничког наслеђа и културе свога и других народа. Прoгрaм даје могућност заинтересованим ученицима да могу у целости изразити своје креативне потенцијале и тако у потпуности искористити планиране садржаје програма музичке културе. Омогућава ученицима да упознају културу и уметност свог народа, да уче како да користе разноврсне, релевантне и поуздане податке и информације за истраживачки и стваралачки рад, да ефикасно сарађују и комуницирају, да развијају критичко мишљење, конструктивно размењују мишљења и формирају позитивне вредносне ставове са циљем очувања културе и идентитета, развијања самопоуздања и самопоштовања, поштовања и заштите људских права, да развијају радозналост, мотивацију, као и афинитет према култури и уметности, да се изражавају у одабраним уметничким дисциплинама и медијима.

Теме и кључни појмови садржаја програма

 ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

  • Проширивање знања о музичким елементима.
  • Изражајна својства динамике.
  • Врста, карактер и примена темпа.
  • Тон: боја и текстура.
  • Ритам: дводелни, троделни, четвороделни и мешовити.
  • Повезивање звука и ритма.
  • Примена динамике, темпа и ритма у свакодневном животу
  • Проширивање искуства ученика у коришћењу различитих музичких средстава за рад у процесу музичког изражавања и обликовања.
  • Индивидуално и групно певање. Двоглас. Троглас.
  • Индивидуално и групно свирање.

ТЕЛО КАО МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТ

  • Синхронизација различитих менталних и физичких капацитета.
  • Koординација различитих менталних и физичких капацитета.
  • Правилно дисање.
  • Концентрација.
  • Говор тела.
  • Јачање одређених делова тела. Рефлекс. Пажња.
  • Брзина реаговања на различите захтеве из окружења.
  • Развој свесности о нашем телу, контроли покрета и јачању мишића, као и бољој координацији и балансу.
  • Стимулација и активација организма на психомоторном и когнитивном нивоу.
  • Истраживање унутрашњег ритма и звука свога тела.
  • Body percussion.

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ КРОЗ МУЗИКУ

  • Технике критичког мишљења. Дрво проблема. Дебата. Шест шешира. Мозгалица. Трибине.
  • Вештине критичког мишљења: комуникација, сарадња, препознавање проблема, решавање проблема.
  • Вештина постављања питања: меморијска, транслацијска, интерпретацијска, аналитичка, синтетичка, евалуацијска.
  • Обликовање оригиналног мишљења.
  • Музичка критика. Анализа композиције.
  • Развијање способности и интересовања за целоживотно образовање.