Наше одељење 8/2 је са својим разредним старешином Андрејом Павловићем припремило један симболичан и емотивно снажан видео, који ће остати као успомена на једно време испуњено лепим, шаљивим и срећним анегдотама, али и изазовним, захтевним и тешким тренуцима које је требало превазићи и победити.
Руке ученика исписане су речима које симболично представљају њихову будућност и професије којима желе да се посвете. А рука наставника приказује позив коме се он предано и са много љубави, идеја и елана посветио — позив разредног старешине, учитеља живота и тихог ослонца својим ученицима.
Постоје наставници који предају градиво, а постоје и они који годинама стрпљиво граде људе.
Наш наставник и разредни старешина, Андреја Павловић, заједно са својим одељењем подсетио нас је да школа није само место оцена, контролних задатака и дневника, већ простор у коме деца одрастају, сазревају, падају и поново устају.
Четири године заједничког пута саткане су од смеха, разговора, савета, подршке, бриге и безброј малих тренутака који остају за цео живот. Кроз учионицу нису пролазили само ученици, већ будући лекари, инжењери, уметници, спортисти, научници и, пре свега добри људи.
Бити разредни не значи само водити одељење. То значи корачати уз своје ученике онда када је лако, али и онда када је тешко; бити ослонац када посустану и веровати у њих чак и онда када сами у себе сумњају.
Док се једно поглавље полако приводи крају, остаје понос на сваки пређени корак и на генерацију која је оставила траг. А најлепше од свега јесте сазнање да ће иза сваког њиховог будућег успеха стајати и део труда, стрпљења и љубави једног разредног старешине.
Јер прави наставници не остају само у дневнику, они остају у сећањима, карактеру и срцима својих ученика. А прави ученици корачају храбро, смело и са сталним освртом на значајне савете свог четворогодишњег водича кроз свет знања, изазова и заједништва.
